Prije pocetka istrazivanja bio sam odlucio da se necu nikad oslanjati na neki dokaz koji se ne bi nalazio u vjerodostojnim knjigama obje grupe, tj. i sunnija i shija. Sve dokaze i cinjenice, koji nisu bili smatrani istinitim od obje strane, uvijek sam odbacivao. Sada sam odlucio ispitati prednost o pravu na halifat izlmedju Abu Bekra i Alije ibn Abi Taliba.
Da li je zaista Poslanik odredio Aliju za svoga nasljednika, kako tvrde shije, ili je Poslanik ostavio Muslimanima da izaberu halifu putem izbora i shure (medusobnim dogovaranjem), kako to tvrde sunnije.
Svaki istrazivac, kome je i malo stalo do istine, pronaci ce jasan tekst u korist hazreti Alije. Na primjer. Poslanikov hadis, koji jasno kaze:
"Ko god smatra mene svojim vodjom, neka takodjer prihvati Aliju za vodju". Poslanik je izrekao ovaj hadis na oprostajnom hadzu, gdje je jos jednom potvrdio da ce ga Alija nasljediti. Zanimljivo je i to da su Abu Bekr i Omer cestitali Aliji rijecima: Cestitamo Alija danas si postao vodja svih vjernika.
[Musnad od Imam Ahmeda, dio IV. str.281; Sijar el-Alamin od Imam Gazalija, str.12; Tezkirat el-Khavass od Ibn El-Dzavzija, str.29; El-Rijaz elNadira od Tabarija, dio II, str.169;]
Oko ovog hadisa se slazu i sunnije i shije. U stvari, svi moji izvori vezani za ovaj hadis poticu iz sunni knjiga. Ako citalac zeli vise informacija, moze procitati "El Ghadir" od Aminija (sastoji se od trinaest dijelova) u kojoj pisac navodi hadise prema sunni izvorima. Sto se tice tvrdnje o navodnom opstem izboru Abu Bekra u Sakifi i njegovom potpunom prihvatanju od strane svih muslimana u dzamiji, pokazuje se da nema nikakve osnove.
Kako je mogao biti sveopste prihvacen i izglasan kada su mnogi muslimani bili odsutni, kao sto su Alija ibn Abi Talib, Abbaz, vecina familije Hasim, Usama ibn Zejd, Zubejr, Selman Farsi, Abu Zar Gifari, Migdad ibn Asvad, Ammar ibn Jasir, Hudejfa ibn Jemen, Khuzejma ibn Sabit, Abu Burejd Aslami, Bura ibn Azib, Abu Ka'b, Sahl ibn Hanif, Saad ibn Ubada, Kajs ibn Saad, Abu Ejjub Ansari, Dzabir ibn Saad, Halid ibn Saad i mnogi drugi.
[Tarikh el-Tabari, Tarikh ibn el-Asir, Tarikh el-Khula, Tarikh el-Khamis elIstiaab]
Sada, gdje je to takozvano jedinstvo u svemu tome!? Odsutnost hazreti Alije samog je dovoljno da se izbori stave pod kritiku, jer je on bio jedini kandidat za halifat, odredjen od Bozijeg Poslanika. Proglasenje Abu Bekra halifom je bilo i bez medjusobnog dogovaranja. U stvari, ljudima se nametnuo njegov izbor na prepad. Sve se to desavalo u prvom soku poslije Poslanikove smrti, dok se njegovo tijelo pripremalo za dzenazu. Poslanik Muhammed (s) jos nije ni bio ukopan kada je stvar oko halifata vec bila zavrsena. Poslije toga koristena ja sila da bi se od ljudi dobila saglasnost.
[Tarikh el-Khulafa od Ibn Kutejbe, dio I, str.112]
Hazreti Fatimina kuca je trebala biti zapaljena, jer su u njoj nasli utociste muslimani koji su odbili da daju svoj pristanak. Kako mozemo onda reci da je Abu Bekrov izbor bio sveopste prihvacen i rezultat medusobnog dogovaranja? Omer ibn Hatab, je licno rekao da je Abu Bekrovo proglasenje bilo greska ali da je Allah zastitio muslimane od njenih posljedica i da ko god ponovi slican izbor treba biti ubijen.
[Sahih Buhari, dio 8, knjiga 82, hadis 817 - peti i deveti pasus hadisa]
Imam Alija je rekao o proglasenju prvog halife ovo:
"Allaha mi! Ibn Kuhafa (Abu Bekr) ga je ugrabio, a i sam zna da je moj polozaj u tome jednak osovini mlinskog kamena! Izvor se nalazi kod mene i moj polozaj ni ptica ne moze doseci".
[Sharh Nehdjul-Belagha od Muhammede Abduha, dio I, str.34, Khudba Shekshekija]
Saad ibn Ubada, ugledni musliman iz Medine, napao je Abu Bekra i Omera na dan kada su se okupili u sakifi, nastojeci ih drzati sto dalje od halifata. Jedva je stajao na vlastitim nogama zbog bolesti tako da nije uspio u svojoj namjeri.
Kada su prisutni ansari polozili zakletvu Abu Bekru, Saad je rekao:
"Tako mi Allaha, ja vas necu priznati sve dok ne odapnem na vas i posljednju strijelu, probodem vas kopljem i napadnem macem, skupa sa svojom familijom i plemenom. Allaha mi!
Da vam pruze pomoc svi dzini i sva ljudska stvorenja, ja vas necu priznati sve do svoje smrti".
Saad nije nikad vise klanjao zajedno s njima, nikad sjedio u njihovom drustvu, nikad obavio hadz kada bi i oni i ako bi pronasao neku grupu koja bi se borila protiv njih, on bi joj se pridruzio. Prozivio je svoj zivot u takvom stanju sve dok nije umro u Siriji za vrijeme Omerovog halifa.
[Tarikh el-Khulefa.dio I, str.17]
Ako je izbor prvog halife bio greska, ali je Allah sacuvao muslimane od njenih posljedica (kako Omer to rece) i ako je prisvajanje halifata bilo nezakonito (kako je to rekao hazreti Alija, tvrdeci da je ono pripadalo njemu) i ako je proglasenje halife bilo nepravedno (kao je tvrdio Saad ibn Ubada, koji je zbog toga prestao da kontaktira sa njima) i ako je izbor bio nevazeci zbog odsutnosti vodecih Poslanikovih ashaba (Alija ibn Abi Talib, Abbazposlanikov amidic, i drugih), sta onda ostaje sto bi podrzalo Abu Bekra kao prvog halifu? Odgovor je da nema dokaza koji bi podrzao tvrdnje o Abu Bekrovom zakonitom halifatu.
Zbog toga je tacno ono sto shije tvrde vezano za ovu stvar, jer je utvrdjeno da postoje jasni dokazi u svim knjigama da je halifat pripadao hazreti Aliji, ali koji se namjerno pogresno tumace da bi se sacuvali ugledi ashaba. Ali, pravednoj i istinoljubivoj osobi ne preostaje nista drugo nego da prihvati ono sto je jasno napisano, narocito sada kada je upoznata sa svim okolnostima u kojima se dogadjaj desio.[Procitati: El-Sakifa vel-Khulafa od Abdul Fattaha Abdul Maksuuda i ElSakifa od Sejha Muhammeda Riza el-Muzaffar]
Nema komentara:
Objavi komentar